Sticajem okolnosti, bio sam jedan jedini put u životu u neposrednoj blizini Patrijarha Pavla. Bilo je to još u ona vremena, kada je sa sve svojom velikom aktn-tašnom išao peške beogradskim ulicama. Verovali ili ne, osetio sam njegov oreol. Jasno, duboko, prožimajuće, za mene koji do tada baš i nisam bio neki vernik, bio je to kao udar groma. U trenutku sam shvatio onu o „živom svetcu koji hoda“. Uostalom, nisam jedini. Neki kažu da i bioenergetičari poseduju auru. Sledstveno tome i Dr.Dabić je poseduje. U njegovoj blizini, nažalost, nisam bio. Istina, jednoj od dve Srbije obojica smetaju. A izgleda i onoj drugoj, što je ustvari prva ili bi, bar, to htela da bude. To zaključujem po glasnom ćutanju! Mislim, činilo se da je samo Drugoj Srbiji bio potreban Dr.Dabić u Hagu. Posle su pale sumnje da je i onoj prvoj tu nešto odgovaralo, samo što to ona nije htela da prizna. Tako je energija, veća od one kosmičke, Tesline, zauvek otišla u prazno! Sada se sa suprotnim „srpskim polom“, od onog Dabićevog, i to pred nama i uz naše prećutno odobravanje, odigrava nešto neprirodno. U suštini isto što se i sa njim odigralo. Izdaja! Ne toliko čoveka, jer ovaj je toliko Čovek da nam to sigurno neće zameriti, koliko srpskih interesa. Kada smo najzad pomislili da je vreme zavera nepovratno prošlo, ona se događa na naše oči. Što je još gore, uz pomenuto glasno ćutanje. I jezivo klimanje glavom. Mislim, onom koju ćemo sutra odneti „sultanu preko bare“, na tacni. I to je Srbija! Po kojem to rednom broju?

Ja predlažem srpskim vladikama da prionu na Gospodnju
molitvu i odgovore na sva pitanja će vrlo brzo dobiti.
U ove složene izbore srpskog patrijarha ne treba ni da se upuštaju njihovo je da se mole Gospodu BOGU,i on
će im pomoći,baš zato što su ljudi i zato što su njiho-
ve mogućnosti ograničene, a Gospod već zna kako treba
se ponašati u ovim iskušenjima.Najveći greh bi počinili ako bi popustili pred političarima koji su interesno već opredeljeni.